Za nepune tri godine Milošević je pretrpio tri teška životna udarca. Deda Savo, imenjak, preminuo je 2012. godine u zatvoru, godinu dana nakon što je u dvorištu porodične kuće ubio svog sina Stevu, Savinog oca, a rođeni brat Andrija je 2013. nastradao u saobraćajnoj nesreći.
- Ostali smo samo sestra i ja. Često o njima govorim. O svima njima. Jeste teško, ali to pominjanje doživljavam kao način da im produžim život - istakao je Milošević.
Poslednja u nizu tragedija bila je smrt brata Andrije.
- Bili smo veoma bliski. Prebacili su ga u Urgentni centar. Poslije petnaestak minuta, neko je izašao i rekao mi da je… Bio je mrtav. Trideset osam godina! Dokle, pomislio sam. Kod mene su sve priče komplikovane, pa i to što je moj deda ubio mog oca. Kasnije se ispostavilo da je bio nesrećan slučaj, pa mi je u neku ruku bilo lakše. Deda je izašao sa puškom, ali nije imao namjeru da ubije oca, već se sapleo, a puška je opalila. Nesrećan slučaj, ali poguban, jer u istom momentu čovjek gubi obojicu. Bio sam ljut na dedu. Ogorčen, kivan, bijesan - priznao je Savo u intervjuu za „Vreme“.
Milošević kaže i da je poslije svih tragedija morao i sam sebe da preispita.
- Otkud sad to, pitate se. Otuda što niko od nas sebe ne može da amnestira od odgovornosti. Ne od krivice, već od odgovornosti. Naravno da nisam kriv, ali jesam odgovoran. S obzirom na tragediju koja me je zadesila, iskreno da vam kažem, više se i ne usuđujem da mnogo planiram i da mnogo sanjam. Umjesto toga, svakoga dana se pomolim da svi moji, oni koji su ostali, ostanu zdravi. To mi je trenutno najveći san.
atvbl.com
