Izbjegavao odgovor
- Jadna njena majka - zaplakala je Azra kada nas je ugledala na avlijskoj kapiji te nastavila: - Bolje da sam ga u grob stavila nego što mi ovo uradi. Tuđe čeljade ubi, u crno nas sve zavi. Mi ništa ne znamo šta se događalo. Djeca ništa neće kazati šta je bilo - grcajući govori Azra.
Njegov otac, smirujući je, govori da je svom sinu sve pružio.
- Što mu je to trebalo. Auto, kuća, zaposlio sam ga... Ako te cura neće, pa Bože moj, ima druga. A ne on nije htio drugu i šta će sad? Kad izađe iz zatvora, neće biti ni matere ni babe - zadrhti mu brada.
Nakon što se malo smirila, Azra nastavi s pričom.
Mogao je biti sretan
- Prošlog ljeta su se nešto zavadili. Pitala sam ga sto puta kad će da se ženi. Uvijek je izbjegavao odgovor i samo bi zalupio vratima. Sad je kasno za sve. Da je, bogdo, i sebe ubio pa da i njemu dženazu klanjamo - kaže Avdijina majka.
Otac Avdo nam je rekao da ima još jednog sina koji se oženio i otišao u grad te udatu kćerku.
- Mogao je ovdje da živi, da nađe svoju sreću. Mogao je solidno da živi. Šta mu je bilo, što je to uradio, što je moj sin postao ubica, nikada neću saznati odgovor. Bio je normalan. Radio je. Sklonili smo ga s ulice. Teško je na selu živjeti, ali, eto, trudili smo se za njega. Čitav komšiluk zna kakav je bio. Ali sada, što se mene tiče, on više nije moj sin - dodaje otac.
Kažu uglas da mu nikada neće otići u posjetu u zatvor te da oni više nemaju sina.
Šejtan ga obuzeo
- Šta je bilo, nama to nije jasno. Ne možemo reći da je nešto bilo ili nije. Znam da su bili zajedno, odjednom su se ljetos nešto zavadili i sve je krenulo naopako. On je nju volio ili je vidio s drugim pa nije mogao izdržati. Ili ga je šejtan obuzeo - kažu njegovi roditelji.
Avaz
