Prije samo nekoliko godina, gotovo niko nije mogao da dobije turističku vizu za Mjanmar, a sada ova država očekuje više od tri miliona turista.
U komunističkom Laosu strani posjetitelji već stvaraju 12 posto bruto domaćeg proizvoda, a iako Bangladeš nikad nije bio izoliran kao ni jedna od nabrojanih zemalja, danas mnogo ulaže u turizam, pa su se i prihodi od ove grane učetvorostručili u odnosu na 2012. Seks turizam tako postaje ključni dio ekonomije jedne zemlje.
Prije nego što je Tajland dostigao vrhunac popularnosti, seks turizam je devedesetih doprinosio bruto domaćem proizvodu 27 milijardi dolara. Nisu samo prostitutke imale koristi, nego i hoteli, restorani, turističke organizacije, kafići, saune, kabarei i naravno klinike. (U Bankoku je 19 posto seksualnih radnica 2007. godine imalo HIV).
Baš zbog javnog zdravlja, kada su seksualno prenosive bolesti dostigle nivo epidemije, Tajland je poželio da se okrene drugačijoj vrsti turizma, što nosi nove izazove.
Neki smatraju da je potrebno legaliirati prostituciju, kako bi mogla strože da se nadzire, kao što je to slučaj u Amsterdamu i Singapuru. Ukoliko ostaje u “podzemlju”, teško je upratiti njene tokove, smatra Fill Robertson, zamenik direktora Human Rights Watch odeljenja za Aziju.
Ipak, legalizacija se ne može baviti samim korijenom problema – velikom potražnjom. Zato mnoge humanitarne organizacije smatraju da je prevencija jedino dugoročno rješenje.
Avaz
