Odmah na početku mi je rekla da ne puši, ponekad popije, ali i to rijetko; ne sviđa joj se kad muškarac puši i šta ti ja znam. Mislim u sebi pregurat ću nekako taj jedan dan da ne zapalim.
U Sarajevu, snijeg do koljena, na Bjelašnici haman do pasa, a ona u štiklama. To kad sam vidio, zlo mi došlo.
I tako u putu upoznamo se mi, ona je ta i ta, ja sam taj i taj. Ja nagal kao i uvijek, odmah prelazim na stvar; “Eto upoznali smo se, hoćemo li se sad ljubiti u usta?”. A ona mi na to kratko da se uozbiljim, gdje mi se žuri.
Došli na Bjelašnicu, a ja ne znam gdje ću s njom s obzirom da je na planinu obukla štikle?! Pa ti ja sa njom sjednem u jednu kafanicu ispod poznatog hotele, gdje odsijeda veliki broj turista. Naravno naručimo neke čajeve (čaj ne pijem ni kad sam bolestan) i tako ja da razvijem neku komunikaciju, da se ono ko i upoznamo, ona meni krenu s pričom kako joj je jedan bivši ovakav, jedan onakav, ma uglavnom sve gori do goreg. Prekinem ti ja nju i govorim kako sam ja fin, nisam kao drugi i bla bla bla i kao takav hajmo se sada ljubiti u usta. Djevojka se izgubila; neće ba da se ljubimo, kao još je rano za to.
I sjedili smo mi tu dobra 2 i po sata, pa kako bih ubio monotoniju krenemo mi na jedan krug ski liftom. U toku vožnje mi nastavili neku priču i nakon 40 minuta se vraćamo na polaznu tačku i ko opet ćemo negdje da sjednemo. Sjeli u onu bašticu kod ski staze a ja opet po svom; “Fino se mi ispričasmo i upoznasmo, hoćemo li se sad ljubiti u usta”? i opet dobih od govor “NE”.
Meni pukao film pa ja izvadim cigare i zapalim te naručim sebi ono kuhano vino da me malo ugrije. Smrzo se pričajući i muntajući a nikakvog efekta.
Nakon po sata ona govori hajmo kući. I sjednemo mi u auto, ali ja neću da upalim auto; “Dok se ne budemo ljubili u usta, ja neću krenuti odavde, a ti možeš i pješke ako ti se da.”
Uporna ona, uporan ja. Sjedili smo mi dobrih 20 minuta u autu i šutili, kad ona u po frke govori hajde eto ljubit ćemo se samo kreni. I tu se mi ko ljubili (u usta) i ja nju lagano vratim kući. Pri izlasku iz auta, pitam je kad ćemo se opet vidjeti, a ona odgovara: “Nadam se da se nikad u životu više ni sresti nećemo, veću budalu i kretena u životu nisam srela.”
I tako ja neslavno završim.
Nakon toga, koju god sam pitao hoćemo li se ljubiti u usta, svaki put mi je prošlo. Sigurno zato što zaobilazim cure na štiklama.
ekskluziva.ba/bomba.ba
