"U porodici su mi tata, stričevi i skoro svi u nekom sektoru građevine. U Požegi sam završila za građevinskog tehničara i onda u Zagrebu studije građevinarstva. Zapravo, nikad nisam imala ambiciju da ostanem u Hrvatskoj", spričala je Marijana Ereiz (25).
Za godinu dana i dva meseca stekla je radno iskustvo kakvo nikad ne bi ostvarila u Hrvatskoj, radi milionske projekte, vodi gradilište i kupila je sebi novi mercedes A klase. Sad gleda kako da povuče i ostatak porodice u Nemačku.
"Poslala sam CV na tri mesta i u roku tri dana sam dobila od svih odgovor da dođem na razgovor. Prošla sam na sva tri mesta. Međutim, dve firme su bile prevelike, preko 400 zaposlenih. Meni je to za početak bilo teško, odabrala sam kompaniju sa 50-ak zaposlenih jer nemam iskustva. Praktično četiri meseca nakon fakulteta sam počela da radim", opisuje Marijana Ereiz kako je dobila svoj prvi posao kojim je prezadovoljna.
O povratku u svoju zemlju, kaže ne razmišlja.
"Ne pada mi na pamet da se ikad vratim jer imam super posao koji nije stresan. Imam super platu. Radna atmosfera je takva da su svi zadovoljni, radi se od 8 do 17 i to je to. Možeš da ostaneš prekovremeno i to će ti biti plaćeno ili ćeš dobiti slobodne dane. Ja radije iskoristim dane tako da mogu više da dolazim u Hrvatsku. Za godinu i dva meseca sam skupila iskustvo koje u Hrvatskoj ne bih nikad skupila. U domaćim firmama bih verovatno kopirala papire i nosila ljudima kafe. Trebalo bi mi deset godina da dobijem takvu odgovornost. Za godinu dana sam kupila sebi Mercedes A klase. U Hrvatskoj bih ga imala možda za nekih 30 godina na kredit - kaže ova mlada inženjerka.
"Nedostaje mi samo balkanski društveni život. Nemcima je društveni život nula, nema sedenja 2-3 sata na kafama. To im je gubitak vremena i novca", zaključuje Marijana.
Izvor: Jutarnji.hr
