Kako su preneli banjalučki mediji, direktor ovog Zavoda Željko Karan rekao je da se u banjalučkoj DNK laboratoriji testovi na očinstvo mogu raditi na osnovu sudskog zahteva u parničnom ili krivičnom postupku, ali i na privatni zahtev.
On tvrdi da su postale apsurdnije situacije u kojima se analiza radi na privatni zahtev, navodeći da se u laboratoriju donose četkice za zube deteta ili pramen kose, te da ih neretko posećuju i bake dece koje sumnjaju da su im sinovi prevareni.
"Dodje svekrva koja sumnja da joj snaha 'švrlja' i pita šta treba da donese kako bi se utvrdilo je li njen sin zaista biološki otac deteta. Donesu nam uzorke, poput četkice za zube ili kose iz koje se može izvaditi dovoljno ćelija da bi se uradila DNK analiza.
Medjutim, svekrve uvek savetujemo da to ne rade već da kao odrasli ljudi sednu i razgovaraju te tako raščiste situaciju", kaže Karan.
Prema njegovim rečima, rezultati analiza koje se rade u Banjaluci ne odskaču od proseka u okruženju, odnosno u proseku od 25 do 30 odsto slučajeva iz takozvane rizične grupe bude utvrdjeno da se ne radi o biološkom ocu deteta.
Na nalaz se čeka od tri do pet dana, a cena DNK analize je 250 konvertibilnih maraka (oko 130 evra) po uzorku.
Za utvrdjivanje kompletnog očinstva, kad se analiziraju uzorci majke, ispitivanog deteta i pretpostavljenog biološkog oca cena je 750 KM (oko 330 evra).
blic.rs
