“Imajući u vidu neizvjesnost i uslovljenost pozajmljivanja kod međunarodnih kreditora, te ograničenost kapaciteta domaćeg tržišta kapitala, postoji rizik nemogućnosti pribavljanja potrebnih sredstava, zbog velikog rasta potreba za finansiranje Budžeta. U narednih 10 godina nas očekuje otplata duga iz Budžeta RS koja na godišnjem nivou neće biti manja od pola milijarde maraka”, rekli su revizori.
Najgora godine biće 2018. kada će za otplatu duga potrošiti gotovo polovinu budžetskih prihoda. Pravi šok se očekuje 2023. kada drastično rastu rate za otplatu spoljnog duga, dok se na unutrašnjem planu tek trebamo zadužiti. Da se troši više nego što se ima odavno upozoravaju i ekonomisti.
“Imali smo i neko povećanje penzija, povećanje plata budžetskih korisnika. Dugoročno to nije bilo održivo jer naš ekonomski rast nije mogao da podnese taj nivo prava. Naravno da politički nije dobro za onoga ko je trenutno na vlasti da smanjuje ta prava i ona se tako drže na nekakav vještački način dodatnim zaduživanjem”, rekao je Saša Grabovac iz Udruženja ekonomista “SWOT”.
Da je Vlada trošila bez jasnog plana i ciljeva zacrtanih u ekonomskoj politici tvrdi u izvještaju glavni revizor Duško Šnjegota. Izračunao je da je 95 odsto para završilo je u budžetskoj potršnji, a manji dio u privredi i infrastrukturu. U Ministarstvu finansija ne slažu se sa ocjenama svog nekadašnjeg uposlenika i pomoćnika tadašnjeg ministra Aleksandra Džombića. Dug je tvrde pod kontrolom i spadamo u manje zadužene države.
U Ministarstvu kažu da će u budućem periodu zaduživanje biti usmjereno na velike infrastrukturne projekte, izgradnju puteva i sistem zaštite od poplava. Zauduženost, nezakonski limit i trenutno iznosi 45 odsto BDP-a. Iako revizija tvrdi da su upitni kriteriji kojima vlast ocjenjuje stanje u kom se nalazi, pojedini ekonomisti kažu da ni revizor nije sve okolnosti uzeo u obzir.
“Namjena kreditnih sredstava za koja se Republika Srpska zadužuje su izgradnja infrastrukture, podrška zdravstvenom sektoru, izgradnja studentskih domova, opremanje Ministarstva unutrašnjih poslova, a servis se vrši iz Budžeta .Apsolutno odbacujemo tvrdnje da je većina kredita namjenjena za budžetsku potrošnju”, rekli su u Ministarstvu.
“Ja nisam spreman baš do kraja da se uhvatim za tu revizorsku konstataciju koja može biti osnova za mišljenje s rezervom. Da li je nešto planski ili neplanski život se ne može planirati i uvijek će druga strana reći da poplave iz 2014. nije bilo moguće planirati”, rekao je ekonomista Goran Radivojac.
Ukupni dug Republike Srpske u petogodišnjem periodu kojim se bavila revizija porastao je za više od trećine i na kraju 2015. dostigao 5,3 milijarde maraka. U ministarstvu finansija tvrde da je dug trenutno za milijardu maraka manji.
ATV
