Banjalučanka Milana Č. primijetila je ove ptice kada je sa kćerkicom šetala popodne parkom „Petar Kočić“, a kaže da je izmet od vrana vidjela i na klupama kada je htjela sa djetetom da se odmori.
„Nisam mogla da vjerujem kada sam ih ugledala i uočila gnijezda. Ne pamtim da ih je ovoliko bilo u gradu. Mislim da bi nadležni trebalo da se pozabave ovom pojavom“, rekla je ova Banjalučanka.
Dragutin Matarugić, profesor lovstva na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, rekao je da su vrane vrlo socijalne ptice, koje se nastanjuju na jednom mjestu. On ističe i da gradsko područje nije prirodno stanište vrana i da je uzrok njihovog dolaska nagla promjena vremenskih prilika.
„Ovo je jedna vrsta biološkog poremećaja i problem je što niko ne uništava ta gnijezda. Jedini metod je rušenje njihovih gnijezda, a to treba da urade kompanija i stručnjaci zaduženi za održavanje grada“, rekao je Matarugić.
On je objasnio da vranama odgovara visoko drveće i da je normalna pojava da na jednom drvetu bude čak i po 20 do 30 gnijezda.
„One ne prave gnijezda na niskom drveću, ali nisu opasne po građane, nego samo po kukuruz. One su agresivne ukoliko im se dira gnijezdo, jer misle da im se ugrožava teritorija. Kada im čovijek želi uništiti gnijezdo, one ga u strahu pokljucaju po glavi, zato ih građani ne smiju uznemiravati“, upozorio je profesor.
Iz Gradske uprave danas su nam rekli da nisu dobili nikakvu dojavu građana, ali da oni nisu ni zaduženi za vrane.
Odbrana
Dragutin Matarugić, profesor lovstva, objašnjava da skidanje gnijezda vrana treba izvoditi u toku mjeseca paranja.
„Kada im na početku gradnje skinete gnijezda, one će same otići i više se neće nastanjivati na drveću na kojem su do tada bile“, kazao je on.
Izvor: ATV
