Odjednom čujem: “Teto, teto čekaj.”
Okrenem se i vidim dečačića romske nacionalnosti kako trči ka meni.
-Ispao ti je novčanik.
Ja uzimam svoj novčanik i ne verujem šta se dešava.
Otvaram novčanik-sav novac na svom mestu.
Vadim 1000 dinara i pružam dečaku, na šta mi on odgovara:
“Ne, ne, ne trebaju mi pare, možeš li mi dati samo jednu bananu iz kese,
nikada je nisam jeo.”
Srce mi se steglo. Izvadila sam sve banane koje sam kupila i pružila mu.
Uredno se zahvalio, a ja sam krenula ka kući i dalje ne verujući šta se dešava.
Još jednom me pozvao: “teto” i kada sam se okrenula,
šeretski mi je namignuo i rekao: “Pazi sledeći put, neće ti svako vratiti novčanik.” i otišao.
Duša mala, plemenita, i dalje sam pod utiskom.
Izvor: stop2.net
