„Grčka privreda je toliko mala da će oni taj problem riješiti na obostrano zadovoljstvo“, kaže Željko Šajin, dekan Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, dok Zlatko Hurtić, ekonomski analitičar naglašava da predstavnici vlasti u Grčkoj nisu u poziciji da pregovaraju uopće.
„Oni su zemlja koja je dugo vremena vodila vrlo neodgovornu ekonomsku politiku, zaduživla se mimo mogućnosti. Oni su zemlja koja je neodgovorno ušla u Eurozonu“, kaže Hurtić.
Osim krize u Grčkoj na euro je uticao i skok franka, ali i jačanje dolara. Uz sve to, Evropska centralna banka dobila je zeleno svjetlo da počne da štampa 500 milijardi eura, što će dodatno obezvrijediti euro.
„Taj projekat po mom mišljenju ne može propasti, jer je po mom mišljenju uloženo previše. Za njega je vezan kompletan život, privredni, društveni i politički, tako da se to ne može desiti u doglednoj budućnosti“, ističe Šain.
Kako je KM direktno vezana za euro, propast Eurozone bi imala dalekosežne posljedice po BiH. Zato bi naša zemlja morala imati spreman mehanizam zaštite u tom slučaju. Postoji nekoliko opcija, da KM vežemo za američki dolar, franak, funtu, ili neku drugu valutu u zavisnosti od procjene.
„Konvertibilna marka je stabilna zbog toga što doslovno provodi politiku karenski borda gdje je naš novac pokriven deviznim rezervama“, ističe Šain.
Pobjeda Sirize ima političke posljedice i van Grčke. Podstiče pokrete protiv budžetske štednje širom Evrope, prije svega u Španiji, gdje se partija Podemos nada sličnom rezultatu izbora kao u Grčkoj.
Izvor: TV1