- Crveno je nebo, svake večeri. Ne znam zašto večeras nije. Mogu to da budu lijepe slike - kaže nam Rob.
Pričamo o prednostima i manama života u prirodi. Životu u malom mjestu. Kako je u Beogradu, kako u Tuzli i Sarajevu, Bajinoj Bašti i Ljuboviji koje su "tamo iza onog brda".
- Ja sam ustvari ti, Robe - kaže Muamer.
- Od kada sam se vratio u Srebrenicu, prije nekoliko godina, sanjam o tome da svoje imanje kraj Drine sredim ovako kao ti i da tu živim. Probao sam i život u velikom gradu, ali nije to za mene. Ubjeđen sam da će uskoro svi pobjeći iz velikih gradova. Samo još ženu da ti nađemo da se ganjate po ovim sobama.
- To je jedina stvar koja mi nedostaje - iskreno odgovara Rob. - U početku mi je možda i prijala samoća, ali sada je sve nepodnošljivije.
Sipa nam još po jednu. Flaša je sada prazna. Tek kad smo mu popili skoro svu rakiju, više nije bilo neprijatno pričati o ratu.
- Rat zna loše ljude sa obje strane, to pokašavam svima da objasnim. Vidio sam mnogo toga. Mogu da vam kažem samo ono u šta sam siguran, ne ono što sam načuo - priča Rob.
Tehnička obrada: cikportal.com (CIK.ba)
Piše: novi.ba
